Uvijek imajte strpljenja i nikada nemojte čekati!

Ključno za naš kvalitet doživljaja stvarnosti je napraviti razliku između pojmova ČEKANjE i STRPLjENjE. Ove dvije stvari se često miješaju, i onda ono što mislimo da je strpljenje zapravo je čekanje.

0

Čekanje

Kada čekanje pomiješamo sa strpljenjem, to nas dovodi do frustracije i osjećaja da smo iznevjerili sami sebe. Čekanje je pasivno stanje, stanje zablokiranosti, stanje bez promjene u kome se osjećamo bespomoćno i očekujemo neki nama željeni ishod, ali na njega nemamo uticaj. Naša energija i naš fokus su u budućnosti.

Čekanje je strah

Čekanje je laganje sebe, strah da se suočimo, strah da čujemo da nešto ne radimo kako treba i strah da nešto nije dovoljno dobro. Strah generiše čekanje. Ne suočavamo se nego žmurimo u nadi da će to što želimo da se nekako stvori u našem životu, dok mi možemo da „tjeramo po svome“. Kada se to ni poslije dužeg vremena ne desi, krivimo sebe ili druge zbog toga. Ili život. Ili sudbinu.

Strpljenje

Strpljenje je sa druge strane veoma akrivno stanje – fokusirani smo na ono što se dešava u sadašnjosti, posmatramo i aktivno mijenjamo stvarnost. Kada smo strpljivi, mi znamo šta želimo, i dopuštamo da nam to dođe, dok smo mi fokusirani na sadašnji trenutak i akciju koja nas vodi do onoga što želimo. Strpljenje je suočavanje sa situacijom, jasno gledanje na stvarnost takvu kakva jeste i na nas takvi kakvi jesmo.

Za strpljenje je potrebna hrabrost

Hrabrost da najprije priznaš sebi da nešto nije onako kako želiš ili da nemaš nešto što želiš. Zatim hrabrost da kažeš sebi da nešto ne znaš kako da uradiš i da ne znaš koliko će ti vremena za to biti potrebno. Na kraju, potrebna ti je i hrabrost da zatražiš pomoć i nađeš način da se pomjeriš bliže prema onome što želiš.

 

Piše: Milana M.

Izvor: portal To Sam Ja – www.tosamja.rs

Obrada: HUM.ba

OSTAVITI ODGOVOR